Nataši Mihaljčišin svako malo kapne neki komad tekstila, koji je netko čuvao doma, naslijedio ili slično. Već je legenda Martićeve, susedi tam znaju da je ona uvijek u svom ateljeu, znaju proviriti da vide čisto kaj dela, a i usput joj ostave ak su nekaj našli od bake, dede...
Onda ona lamentira nad time. Gleda to, mora po rukama, kombinira, razmišlja, ko Baltazar, i onda dođe do rješenja.
Onda krene slagati odjevne predmete koji u sebi nose tu emotivnu poruku, metafizičku komponentu koja kreaciju čini posebnom.
Takve odjevne predmete, u koje ona uklopi više takvih tekstila, priča, nose neki drugi ljudi, nastavljaju stvarati svoje emocije, graditi uspomene, odjeća tako dalje ima život... E, ak to nije održivost, fakat ne znam kaj je.
A ovo su neki od detalja jesenske Varteks kolekcije. Ima stvarno divnih boja, a tekstil je odličan, vidi se da od toga ne odustaju.
Divni karirani motivi, ima ih pastelnih, baš su onak šezdesete. A tu je ofkors i crno bijela varijanta, klasika rulz. To su uzorci, roba još nije u proizvodnji, pa nismo smjeli baš fotkat.
Gumbi i ti sitni detalji su savršeni, tak nekak specijalni, fragilni i elegantni.
Baj, Duda